Senzorna integracija je način na koji nervni sistem obrađuje informacije koje primamo našim čulima iz tela i okoline. Ona omogućava mozgu da prikupi informacije, organizuje ih, poveže i da im smisao. SI nam omogućava da sve delove spojimo u jednu celinu i uglavnom se događa bez svesnog razmišljanja o tome, spontano-i to kada čula dobro funkcionišu. U slučajevima kada čula ne funkcionišu na pravilan način, dolazi do poremećaja senzorne integracije. Takvom detetu smetaju razni podražaji iz spoljašnjeg sveta, pažnja mu je rasuta i može biti frustrirano, zbunjeno, uznemireno ili razdražljivo. Senzorna dezintegracija je poremećaj u funkcionisanju mozga koji otežava integraciju senzornih unosa podražaja.
Kako prepoznati ovaj poremećaj?
Dete može imati povećanu ili smanjenu osetljivost određenog čula. Npr. pojačana osetljivost na jake zvukove, svetlost, ili smanjena osetljivost kada mu treba pojačan dodir, ne reaguje na bol; značajno pojačanje ili smanjenje aktivnosti, neprekidno u pokretu, brzo se umara; problemi koordinacije: kasnije prohodavanje, nestabilnost pri hodu, padanje; kašnjenje u razvoju govora i jezika; teškoće sa pažnjom i samokontrolom, ometa ga buka, razdražljiv je i teško ga umiriti.
Terapija SI uključuje senzornu stimulaciju i adaptivne reakcije prema proceni. Deca tipičnog razvoja SI ostvaruju putem igre, dok dete sa poremećajem treba pomoć. Poremećaj SI često se javlja kod dece iz autističnog spektra, ADHD itd.
Važno je na vreme uočiti poremećaj i preuzeti odgovarajuće mere tj. terapiju. Takođe postoje razne aktivnosti koje se mogu sprovoditi u kućnim uslovima, kao što su vestibularne, vizuelne, taktilne, motorne itd. (Korisne informacije i mnogo ideja za rad mogu se naći u knjizi "Senzorna integracija iz dana u dan" L Biel i N. Peske)
Senzorna terapija se obavlja u senzornoj sobi koja sadrži određene rekvizite koji pomažu deci da kroz igru stimulišu svoja čula.
