LOGOPEDSKO - EDUKATIVNI CENTAR

ADD / ADHD

Poremećaj pažnje / poremećaj pažnje sa hiperaktivnosti

Deficit pažnje, sa ili bez hiperaktivnosti

Deficit pažnje, sa ili bez hiperaktivnosti u prošlosti je menjao mnoge nazive, a često se naziva i razvojni hiperkinetski sindrom.

Da bi se postavila dijagnoza moraju postojati sledeći simptomi:

- simptomi nepažnje, hiperaktivnosti ili impulsivnosti treba da traju najmanje 6 meseci u neskladu sa razvojem

- neki simptomi su postojali i pre sedme godine života

- neka oštećenja, kao posledica simptoma, ispoljavaju se u 2 ili više sredine-kućna, školska, radna itd.

- moraju postojati jasni dokazi značajnog oštećenja socijalnog, akademskog ili radnog funkcionisanja

 

Nepažnja

- ne posvećuju pažnju detaljima i prave pogeške zbog nemara u školi ili

drugim situacijama

- imaju teškoće u održavanju pažnje pri obavljanju domaćih zadataka ili

u igri

- imaju teškoće u praćenju uputstava, ne dovršavaju školske zadatke,

kućne poslove itd.

- izbegavaju školske i domaće zadatke

- gube stvari-igračke, školski pribor itd.

- zaboravljaju dnevne aktivnosti, moraju se stalno podsećati

- ometaju ih spoljni podražaji

Hiperaktivnost
- ova deca ne mogu mirno da sede na stolici, vrpolje se, tresu rukama i nogama, u školi ustaju sa mesta
- stalno su u pokretu, mnogo pričaju i ne mogu da obavljaju mirne aktivnosti poput svojih vršnjaka

Impulsivnost
- ne mogu da sačekaju svoj red, žure sa odgovorima, prekidaju i ometaju druge

Smatra se da 3-5 % školske dece ima simptome ADHD-a i učestalije se javlja kod dečaka. Prateći simptomi uzrokovani nedovoljnim razumevanjem ili neadekvatnim lečenjem su nisko samopouzdanje, depresija, dosada, društvena izolacija, strah od učenja novog, u kasnijim godinama zloupotreba droga i alkohola, devijantno ponašanje.

Specifičnosti
Ova deca kada im je nešto zanimljivo mogu da zadrže pažnju, a pošto su im školske obaveze dosadne odsutni su i nepažljivi. Pored selektivne pažnje, obično su impulsivni, pometeni, nekad i hiperaktivni. Iako su nezreliji od vršnjaka, u nekim stvarima pokazuju kreativnost. Može se reći da su u pitanju drugačija deca sa neurobiološkom različitošću koja dovodi do toga da misle, ponašaju se i uče drugačije.
Većina dece sa ADHD imaju i osobine koje dodatno doprinose teškoćama u školi i različitim socijalnim situacijama:
- sklonost ka preteranom reagovanju
- burne emocije
- vođeni momentom
- potreba za čestim nagradama i pohvalama
- loš rukopis, teškoće u učenju
- zaboravnost, loš osećaj za vreme
Bez obzira na težinu ovog poremećaja, ova deca imaju energiju koja, ako se pravilno kanališe i prihvati od roditelja/vaspitača/učitelja/nastavnika, može da razvije pozitivne strane njihove ličnosti.
Smatra se da je uzorok biološki i da ima uticaj genetsko nasleđe. Dijagnoza se postavlja od 6 do 12 godine jer simptomi postaju vidljiviji.

Terapija
Okrenuta je prema roditeljima i školskoj sredini, kao i samom detetu. Neki stručnjaci predlažu medikamentoznu terapiju, mada ona samo privremeno otklanja simptome. Defektološki tretman podrazumeva vežbe reedukacije psihomotorike, relaksaciju, usmeni razgovor sa detetom, roditeljima i rad sa predškolskom ili školskom ustanovom. Važna je organizacija dnevnih aktivnosti u kući i školi, motivacija za tretman, uključivanje u sportske aktivnosti.
Uloga roditelja:
- treba da budu pozitivni, komentarišu i nagrađuju dobro i poželjno ponašanje
- pohvala mora doći neposredno nakon poželjnog ponašanja i biti povezana sa konkretnim ponašanjem
- uz pohvalu ostvariti i fizički kontakt-zagrljaj, poljubac
- pohvaliti dete svaki put kada se prikladno ponaša, raditi to i pred drugim ljudima
- objasniti detetu šta je poželjno ponašanje i kako treba da se ponaša u nekoj konkretnoj situaciji
- nagraditi ga za poželjno ponašanje, nagrada mora uslediti što pre, ne mogu čekati danima
- kada se dete nepoželjno ponaša, upotrebiti tehniku "time-out", odstraniti ga iz situacije u kojoj se ponašanje javilo
- biti strpljiv i uporan, dogovoriti pravila u porodici i sarađivati sa predškolskom-školskom ustanovom
Vrlo je važno identifikovati problem na vreme kako bi se detetu i njegovoj porodici pružila adekvatna pomoć i tretman. Dete ne treba posmatrati kroz dijagnozu, već njegove karakteristike preokrenuti u njegovu korist. Uz adekvatnu pomoć, hiperaktivno dete može ostvariti svoje potencijale.