Prema podacima novijih istraživanja sve veći broj dece predškolskog uzrasta ima neko odstupanje u govorno-jezičkom razvoju što potvrđuju i svakodnevni primeri iz prakse.
Nije retkost da i u grupi dece starijeg vrtićkog uzrasta čujemo da je za užinu „kluska“, da se igraju u „dvojistu“, te da gramatika nije dovoljno razvijena i da ne znaju ispričati priču.
Mogućim uzrocima ove negativne pojave koja poprima razmere epidemije nećemo se baviti već ćemo govoriti o tome šta možemo učiniti da bi naša deca pričala pravilnije i imala bogatiji rečnik.
Iako je u vrtiću veliki broj aktivnosti namenjen upravo razvoju govora, roditelji su oni koji su najvažniji „učitelji“ za govor svojoj deci. Jezik se postepeno razvija u interakciji sa društvom, a dok je dete još malo, razvoj jezika zavisi od toga koliko će mu vremena posvetiti roditelji. Počev od same trudnoće treba obratiti pažnju na aktivnosti kojima podstičemo razvoj govora i jezika.
Tokom trudnoće mozak fetusa može da prepozna zvuke i govor i da odreaguje na njih. Preporučuje se slušanje klasične muzike, čitanje dobrih knjiga, svakodnevno obraćanje bebi o svemu što se dešava oko nje toplim glasom kao i pozitivne misli majke dok je beba još u stomaku pozitivno će uticati na kasniji razvoj govora i jezika.
Kada se beba rodi, potrebno je stalno joj se obraćati kroz svakodnevne aktivnosti kao što su hranjenje, nega, presvlačenje, objašnjavati joj šta to radimo, pričati joj šta sve ima oko nje, igrati se sa njom, a beba će uzvratiti osmehom, mahati ručicama, gugutati...Takav način obraćanja bebi omogućiće da roditelj prepozna „bebin jezik“ i doprineće boljoj komunikaciji. Kada odgovorimo bebi na njene zvukove, ona shvata da tako privlači pažnju okoline i da može da prenese svoje potrebe. Bebu podstičemo da imitira jednostavne slogove kao što su „ma“, „pa“, „ba“ i sl. Ponavljamo njeno brbljanje i povezujemo u reči sa značenjem. Kako raste, beba će pokušavati da kaže pravu reč i tako će se povećavati fond reči.
Čitanje priča dosta pomaže u razvoju rečnika. Počinjemo od najjednostavnijih slikovnica za najmlađe koje izgledaju kao igračke od različitih materijala i omogućavaju da se deca igraju sa njima. Kasnije se uvode slikovnice sa predmetima iz svakodnevnog života, sa jednostavnim slikama. Slikovnice i knjige trebaju biti prilagođene uzrastu i stepenu razumevanja, sa manje detalja za mlađu decu, a bogatije i složenije za stariju. Kako dete raste, broj slika se smanjuje i dodaje se više teksta. Možemo zajedno sa decom seckati slike omiljenih igračaka, životinja, predmeta i lepiti na tvrđe kartone koje ćemo kasnije povezati praveći tako „ličnu“ slikovnicu, postepeno dodavajući nove slike kako dete usvaja nove reči. Zabavite se pronalaženjem različitih sličica od kojih ćete sastaviti omiljenu pesmicu. Naša deca u vrtiću vole da „čitaju“ putem sličica. Kasnije uvodimo prepoznavanje čitavih reči i povezivanje sa slikom.
Deci treba stalno postavljati pitanja jer ih tako stimulišemo da reaguju i daju odgovor. Potrebno je da ih strpljivo slušamo jer deci koja tek počnu sastavljati rečenice je potrebno vreme da oblikuju i završe rečenicu. Treba im omogućiti dovoljno vremena da izraze ono što žele reći. Ako ih ne razumete, pitajte da vam pojasne šta su hteli reći. Razgovarajte sa detetom npr. šta je radilo u vrtiću, šta se desilo, kako se osećalo i sl. Pružite deci priliku da sami dođu do odgovora, na njihova pitanja odgovorite sa pitanjem „Šta ti misliš o tome“ i zajedno dođite do odgovora jer time pored razvoja govora podstičete i razvoj mišljenja.
Najbolji način da naučite vaše dete veštinama socijalne komunikacije je da mu svojim primerom pokažete kako se obraća drugim ljudima, vodite ga sa sobom na različita mesta, vežbajte u parku, prodavnici, na ulici, pijaci itd.
Budite obazrivi kada su u pitanju crtani filmovi i gledanje TV-a. Danas deca provode previše vremena ispred televizora, roditelji ga često koriste kao dadilju i deca su time izložena neprikladnim sadržajima koji ne deluju podsticajno na razvoj govora i jezika. Ograničite vreme provedeno ispred televizora uz brižljivo odabrani sadržaj.
Vremenom, kako dete raste, koristićemo složenije reči i dužu rečenicu i proveravaćemo da li nas dete razume. Objasnićemo mu nepoznate reči. Njegove rečenice dopunjavaćemo novim detaljima uvodeći nove reči.
Veoma je važno da od samoga rođenja koristite pravilan izgovor jer dete uči oponašajući. Obraćanje bebi i starijoj djeci maznim i tepavim govorom samo zbunjuje decu. Emocije se mogu izraziti na druge načine osim tepanjem: putem dodira, izrazom lica, bojom glasa. Takođe upozorite i ostale ljude koji su u svakodnevnom kontaktu sa decom da to ne čine.
Bilo koja aktivnost koju radimo sa decom treba biti propraćena govorom. Nekad ovo može biti naporno, ali sigurno ćete biti ponosni kada vaš mališan bude čisto i pravilno pričao.
Isplanirajte i odvojite vreme koje ćete provesti igrajući se i pričajući sa detetom. Zapamtite da nije važno koliko ćete vremena provesti sa detetom, već da vreme koje provedete zajedno bude kvalitetno ispunjeno i da se tada posvetite samo detetu. Dakle, ako se igramo sa detetom, radimo samo to, a ručak može i da sačeka. Deca žele da ih gledamo u oči i da osete da nas zaista interesuje to što zajedno radimo.
I na kraju, ako imate nekih nedoumica vezano za razvoj govora, obratite se logopedu.
logoped Neda Bijelić
