LOGOPEDSKO - EDUKATIVNI CENTAR

Iba - jiba - liba - riba

ili kako iba postaje riba

Šta je poremećaj izgovora?

 

Poremećaj izgovora glasova je najučestaliji govorno-jezički poremećaj na predškolskom uzrastu i kao takav je čest uzrok roditeljskih nedoumica da li je vreme da svog mališana odvedu kod logopeda. Ima roditelja koji veoma rano kod svoje dece primećuju da ne izgovaraju određene glasove, dok su drugi manje zabrinuti, takav način izgovora im je kod deteta simpatičan, smešan i često ga podržavaju tepajući detetu. Postoje i oni koji očekuju da će se takav način izgovora ispraviti sam od sebe, što se uglavnom ne događa i gubi se dragoceno vreme za ranu intervenciju. Godina pre polaska u školu je posebno važan period u kojem treba obratiti pažnju na pravilan izgovor glasova kako kasnije dete u školi ne bi imalo teškoća u usvajanju veština čitanja i pisanja.

 

Koji su uzroci poremećaja izgovora?

 

Kada govorimo o uzrocima (a to je ono što često zanima roditelje, koji su zabrinuti da nisu negde "pogrešili") ne možemo sa sigurnošću tvrditi šta je dovelo do ovog poremećaja. Postoje različite teorije, kao što su:organske, psihološke, nasledne, sredinske itd. koje međusobno isprepletane mogu dovesti do poremećaja izgovora. Organski uzroci podrazumevaju anatomske nepravilnosti govornih organa, kao što je nepravilan odnos vilica i zuba, urođeni deformiteti-rascep usana i nepca, kratka podjezična resica, visoko tvrdo nepce itd. Neurološki uzroci su oboljenja i nezrelost moždanih struktura značajnih za razumevanje i produkciju govora. Psihološki uzroci: dešava se da kod dece ne postoji ni jedan uzročnik, a da dete i dalje priča kao "mala beba". Obično je reč o deci koja ne žele dsa odrastu, imaju mlađeg rbrata ili sestru, na takav način privlače pažnju okoline. Nasledni uzroci pokazuju da se govor ne nasleđuje, već konstitucija govornog mehanizma.

uzroci teškoća u izgovoru mogu biti i oštećenje sluha, loš fonematski sluh, loš govorni uzor, vaspitna zapuštenost, roditeljski perfekcionizam, bililgvizam, zaostajanje u intelektualnom razvoju i mnogi drugi.Koji su najčešći poremećaji izgovora kod dece?

 

U najčešće poremećaje spadaju:

• Izostavljanje pojedinih glasova (omisija) kada je njihov razvojni period prošao, npr. ruka-uka
• Zamena jednog glasa drugim (supstitucija), npr. sok-tok, riba-liba
• Oštećen-nepravilan izgovor glasova (distorzija), dete izgovara glasove, sa odstupanjem od standardnog izgovora, npr. međuzubno postavljanje jezika pri izgovoru glasova s, z, c, različite varijante izgovora glasa r (francusko, grleno itd.) koji je posebno "težak" glas i zahteva dobru pokretljivost jezika, te složene pokrete organa govornog aparata.

 

Poremećaji izgovora mogu biti:

• Sistematski-dete uvek na isti način čini pogreške u izgovoru
• Nesistematski-dete i glasove koje može pravilno da izgovori izostavlja, zamenjuje ili oštećuje, premešta glasove i slogove unutar reči, skraćuje duže reči, npr. umesto svetlo-sveklo, Crvenkapa-Crvenpaka itd. Ovakve greške do četvrte godine prate govorni razvoj, a posle toga ukazuju na govorno-jezički poremećaj, posebno ako dete greši u gramatičkim oblicima, može se pretpostaviti da je u pitanju teži poremećaj koji može biti udružen sa teškoćama pažnje i koncentracije, a kasnije u školi dete može imati teškoće u usvajanju školskih veština.

 

Kako teče razvoj izgovora?

 

Razvoj glasova je zaseban kod svakog deteta, tako da ima dece koja već sa 3-3.5 godine pravilno izgovaraju sve glasove, dok će drugima trebati malo više vremena da savladaju "teške" glasove. Treba poštovati razvojnu liniju, tako da će dete u određenom periodu razvoja reč "šuma" izgovarati kao "tuma", zatim "suma" i na kraju "šuma".

Do 3-3.5 god. očekuje se da dete pravilno izgovara sve samoglasnike, zatim glasove p, b, t, d, k, g, m, n, j, f, v, h, l

Do 4- 4.5 god. s, z, c, lj, nj

Do 5.5.5 god. š, ž, č, dž, ć, đ, r

Dete starije od 5 god. mora pravilno izgovarati sve glasove.

Ovo je orijentaciona podela, a ukoliko niste sigurni obratite se logopedu koji će proceniti da li je reč o razvojnim greškama ili je u pitanju poremećaj. Imajte na umu da se za određeni uzrast toleriše samo pogrešan izgovor u obliku zamene ili oštećenja glasa. Sa tri godine nijedan glas ne sme biti izostavljen. Zamena glasova posle treće godine smatra se razvojnim samo za određene glasove što će najbolje proceniti logoped (navođenje primera i različitih kombinacija zamena glasova mogli bi zbuniti roditelja).

 

Još neka česta pitanja roditelja

 

Jesmo li zakasnili?

Iako je rana intervencija veoma važna, nikada, a posebno ne u predškolskom uzrastu, nije kasno da otpočne govorna terapija. Pažljivo osluškujte svoje dete, sigurno ćete prepoznati kada razvoj ne teče kao kod njegovih vršnjaka.

 

Koliko će trajati logopedska terapija?

Trajanje i uspešnost terapije zavisi od mnogih faktora kao što su: uzrok i težina poremećaja, redovan dolazak na terapiju, saradnja roditelja sa terapeutom i prihvatanje partnerske uloge u sprovođenju terapije u kućnim uslovima prema uputstvima terapeuta, i na posletku, a ne manje važno, motivacija i uzrast deteta.

 

Kako roditelji mogu pomoći?

 

• Budite dobar govorni model detetu, govorite pravilno, ne tepajte mu
• Ne ispravljajte dete i ne tražite da ponovi za vama dok još nije spremno da izgovori određene glasove
• Kada dete pogrešno izgovori određeni glas, samo ga pravilno naglašeno ponovite, onako "usput", a da to ne zvuči kao korekcija, a dete će vremenom početi da vas imitira.
• Ne rugajte se detetu zbog pogrešnog izgovora, ne dozvolite drugima da to čine. Za korekciju izgovora obratite se stručnom licu-logopedu koji će proceniti da li je potreban samo savet ili terapija.
• Ukoliko dete bude uključeno u logopedsku terapiju, pohvalite ga za trud, naglasite svaki uspeh.
• Imajte na umu da vežbe trabju biti prilagođene uzrastu, da su individualne za svako dete uz unošenje elemenata igra kao važnog podsticaja za dete.
• Provodite kvalitetno vreme sa vašim detetom, igrajte se, čitajte mu, pričajte priče, učite pesmice, ograničite vreme provedeno ispred televizora.
• Ukoliko je vaše dete uključeno u vrtić, interesujte se svakodnevno šta je radilo u vrtiću, koje su aktivnosti za razvoj govora realizovane, a koje biste vi mogli kod kuće da podržite. Pitajte vaspitača da vam prenese svoja zapažanja vezano za razvoj govora i jezika kod vašeg deteta, jer vaspitač je osoba koja je svakodnevno u višečasovnom kontaktu sa vašim detetom i obučen je da zapazi određenja odstupanja u govoru.

 

logoped  Neda Bijelić