Mucanje je poremećaj ritma i tempa govora, kada osoba zna šta želi da kaže, ali ne može zbog nevoljnih ponavljanja, produžavanja ili prekida glasa. Manifestuje se verbalnim znacima kao što je ponavljanje glasova ili slogova, produžavanje glasova i blokade.
Neverbalni znaci mogu biti različite grimase na licu, pokreti ekstremiteta, dodirivanje nekog dela lica, žmirkanje i sl.
Kada se razvije pravo mucanje ono je praćeno strahom od govora, izbegavanjem govornih situacija i biranjem reči koje lakše mogu da izgovore. Javljaju se neadekvatne fiziološke reakcije kao što je crvenilo, znojenje, pojačan puls i govor im se obično pogoršava pred autoritetom.

Najčešće se javlja između druge i pete godine života, mada se može javiti i kasnije. Šta uzrokuje mucanje nije još uvek dovoljno istraženo. Postoje različite teorije, ali se zna da bi došlo do pojave pravog mucanja dete treba da ima genetsku-naslednu predispoziciju, određenu konstituciju ličnosti i neki provocirajući faktor tj.okidač.
Postoje različiti oblici mucanja, počev od fiziološkog, primarnog, tranzijentnog, sekundarnog i abruptnog mucanja.
Poremećaji fluentnosti govora
Mucanje, brzopletost i bradilalija
Fiziološko mucanje se javlja između druge i treće godine života jer je to vreme intenzivnog razvoja govora. Ispoljava se kao ponavljanje slogova, reči, zastajkivanja, ubacivanja nekog glasa i poštapalica. Mucanje je o ovom periodu prolaznog karaktera i ne treba ga posebno tretirati već podučiti roditelje kako da se ponašaju-da ne reaguju i ne skreću detetu pažnju na njega.
Primarno mucanje
-dete još uvek nije svesno svog govora iako takav govor privlači pažnju okoline. Muca na glasovima i slogovima uz pojavu grčeva kloničnog tipa. Ukoliko dete ima naslednu predispoziciju i okolina se ne postavi adekvatno može lako preći u pravo mucanje posebno ako dete doživi neku stresnu situaciju . Ovo mucanje obično se javlja između 4.i 5. godine.
Između primarnog i pravog-sekundarnog mucanja postoji prelazno mucanje-tranzijentno kada je mucanje učestalije, napornije zbog pojačane tenzije mišića, a klonični grčevi prelaze u tonične i dete postaje svesno svog govora.
Sekundarno mucanje se ispoljava kao napetost kompletne muskulature, sa vidnim klono-toničnim grčevima, pojavom tikova, poremećenim disanjem i fonacijom. Dete je svesno svog govora i javlja se strah od govornih situacija i može se povlačiti u sebe.
Abruptno mucanje se javlja naglo, a poteškoće su vrlo izražene. Obično se javlja kod dece sa naslednom predispozicijom koja se nađu u nekoj stresnoj situaciji, rođenju mlađeg brata ili sestre. Neophodno je brzo reagovati.
Terapiju treba otpočeti što ranije sa roditeljima i detetom, u zavisnosti od potrebe uraditi dodatne preglede.
Saznajte više...
Brzopletost karakteriše brz govor sa prekobrojnim nefluentnostima i jezičkim i fonološkim greškama, kao i deficitom pažnje. Brzopleto dete ima neorganizovano govorno planiranje i nije sigurno šta želi reći pa mu je govor pun slučajnih reči, fraza, poštapalica i pauza. takvom govoru ne prethodi proces razmišljanja i formulacije iskaza. Osoba najčešće nije svesna svog govora i iznenadi se kada joj se skrene pažnja na njega. Najčešće ponavlja slogove, reči i fraze, ređe glasove. Uglavnom nekoliko puta ponovi bez napora određeni deo reči ili rečenicu. Kada ne može da pronađe neku reč koju želi da kaže, oteže vokale ili ubacuje poštapalice, a kada pronađe pravu reč zastoj prestaje.
Imaju ograničen raspon pažnje i slabu koncentraciju. Obično imaju greške u izgovoru glasova što dovodi do nerazgovetnosti govora. Jednostavno, nisu dovoljno pažljivi i ne misle na način na koji izgovaraju. Često se pojavljuju i gramatičke greške.
Mogu imati nedostatak ritmičkih i muzičkih sposobnosti.
Kod školske dece, prisutan je poremećaj čitanja i pisanja. Njihove zbrkane misli prenose se i u školske klupe. U mnogim porodicama postoje članovi koji imaju isti način govora i obično iz anamneze saznajemo da su ova deca kasnije progovorila.
Treba voditi računa o pravilnoj diferencijalnoj dijagnostici mucanja i brzopletosti radi pravilnog planiranja tretmana.

Tretman brzopletosti je usmeren na smanjenje brzine govora i organizaciju misli pre govora, kao i otklanjanje artikulacijskih greški. Treba ih usporavati u aktivnostima, podsticati pevanje, recitovanje radi usvajanja ritma, tempa i melodije. Može biti korisno i hodanje po taktu, pljeskanje rukama itd. Kod školaraca treba vežbati čitanje i pisanje. Brzopleto dete nije takvo samo u govoru, već u celokupnom funkcionisanju.

Bradilalija je previše spor govor uzrokovan organskim oboljenjem nervnog sistema. Javlja se i kod dece sa intelektualnim oštećenjem. Deca su usporena i troma.
?
ALL RIGHTS RESERVED
©
LOPSI 2014-2016
Ovaj sajt je proizvod i isključivo vlasništvo LOPSI centra.
064 585 27 21
065 560 65 68

office@lopsi.rs