Autizam je složeno neurorazvojno oštećenje koje se javlja u prve tri godine života, iako se dijagnoza postavlja kasnije. Povezan je sa abnormalnom neurohemijom u mozgu, a tačan uzrok ovih abnormalnosti još nije dovoljno istražen. Primećeno je da kod nekih porodica postoji povećan rizik od autizma, što se povezuje sa genetikom. Češće se javlja kod dečaka.
Autizam spada u grupu pervazivnih razvojnih poremećaja. Prema ranijoj DSM IV u okviru pervazivnih razvojnih poremećaja spadali su: autizam, aspergerov sindrom, dezintegrativni poremećaj detinjstva, PDD-NOS, a sada, prema DSM V klasifikaciji čine poremećaj autističnog spektra sa različitim nivoima jačine simptoma.
Autistični spektar
Pervazivna patologija verbalne komunikacije
Autizam deluje na normalan razvoj mozga i socijalne i komunikacijske veštine. Spada u neurološko oštećenje mozga sa karakteristikama koje mogu biti od blagih do veoma izraženih.
Osnovne karakteristike su:
- oštećena socijalna interakcija
- oštećena verbalna i neverbalna komunikacija
- ograničeni, repetitivni, stereotipni oblici ponašanja, interesi i aktivnosti
- zakašnjenje ili abnormalno funkcionisanje sa početkom pre treće godine
- otpornost na okolinske promene ili promene u svakodnevnoj rutini
-neuobičajne reakcije na određene senzorne poremećaje

Deca sa autizmom pokazuju različite simptome, a simptomi se menjaju u odnosu na uzrast. Prisutan je
poremećaj receptivne i ekpresivne funkcije govora, gestovne komunikacije i simboličke igre. Ne uspostavljaju kontakt sa drugima i ne traže socijalnu komunikaciju. Dete pokazuje značajno zaostajanje još u prelingvalnom periodu, izostaje socijalna imitacija, imitativne igre, funkcionalna upotreba predmeta, maštovita igra. Pokazuje teškoće u razumevanju govora, izvršavanju naloga, čest je eholaličan govor-ponavljanje neke reči, fraze ili rečenice koju je dete čulo. Eholalije mogu biti odložene, tada se nazivaju metalalije. Javljaju se neologizmi, žargon, agramatizmi itd.
Može biti prisutan poremećaj artikulacije, mada fonologija, morfologija i sintaksa su očuvane kod autistične dece koja su verbalna. Ono što je uvek oštećeno je semantika, naročito kada su u pitanju apstraktne kategorije (koncept, rešavanje problema, zaključivanje) i pragmatika.
Sposobnost razumevanja komunikacije unutar socijalnih situacija je značajno oštećena. dete teško može usmeriti pažnju na facijalnu ekspresiju, gest ili melodiju, da razume situaciju iz perspektive druge osobe.
Često imaju teškoće sa suprasegmentnom strukturom govora u vidu poremećaja visine, intenziteta i boje glasa. Jezički razvoj značajno može zaostajati ili se može desiti (u manjem broju slučajeva) da dođe do zaustavljanja i regresije nakon određenog perioda normalnog razvoja. Kod težih oblika deca nikada ne razviju govor.
Autistična deca imaju teškoće i sa receptivnim i sa ekspresivnim govorom. Neka deca mogu razviti vrlo bogat rečnik, ali se odstupanja ipak primećuju po monotonosti govora i bez emocionalne upotrebe. Primećuje se nedostatak spontanog izražavanja i teškoće u komunikacijskim veštinama.
Ukoliko dete sa autizmom ne razvije verbalnu produkciju, treba razmišljati o neverbalnom načinu komunikacije i započeti sa dodatnim i alternativnim komunikacijskim metodama u vidu upotrebe kartica.

Karakteristike ponašanja dece sa autizmom
Prvi znaci se mogu dosta rano primetiti, dete ne reaguje kao deca tipičnog razvoja. Ne pruža ruke u nameri da ga podignu, ne prati pogledom majku ili druge bliske osobe, ne reaguje osmehom, teško ga je umiriti kada plače. Neka autistična deca su isuviše mirna i ne zahtevaju nikakvu pažnju. Kako dete raste, odstupanja u ponašanju su sve uočljivija:
- ne voli dodirivanje, maženje, reaguje na pasivan način
- ne sledi naloge i pokazivanje prstom na neku igračku
- izostaje zajednička pažnja
- ne učestvuje u razgovorima niti ih inicira
- zanimaju ga predmeti koji se rotiraju
- pokazuje svoje potrebe tako što uzima drugog za ruku i vodi do željenog predmeta, ne koristi gest za pokazivanje
- ima stereotipne pokrete tela
- slabo uspostavlja kontakt pogledom
- vezano je za određene predmete
- opire se promenama prostora ili dnevnim rutinama
- pokazuje snažne emocije koje nisu razumljive
- često predmete stavlja u usta
- ne želi da isproba novu hranu, garderobu itd.
- najviše voli da se igra samo, ne reaguje na osobe oko sebe
- ne koristi igračke za uobičajene igre kao njegovi vršnjaci
- ima čudne reakcije na bol-ili ne oseća ili je preosetljivo
- igra je neuobičajena, nedostaje mašta i nema simboličke igre
- u određenim veštinama je vrlo spretno, u drugima veoma loše
- kada je uzbuđeno, leprša rukama
- često je prisutan hod na prstima


Terapeut  u radu mora prvo pridobiti dete za saradnju, raditi na uspostavljanju zajedničke pažnje, imitaciji, razumevanju, kontaktu pogledom, dobiti pokazni gest. Najvažnija je rana detekcija i intervencija u smislu uključivanja deteta u tretman. Danas postoje različite metode u radu sa decom iz spektra, kao što su floor-time, ABA (primenjena bihevioralna analiza), PECS (sistem komuniciranja zasnovan na upotrebi slika), TEACCH (vizuelno-kognitivna podrška), defektološki i logopedski tretman, senzorna terapija, pomoć i podrška porodici, psihoterapija, farmakoterapija, uvođenje suplemenata i sl.
Svako dete je različito i program treba prilagoditi pojedinačno svakom detetu.

?
ALL RIGHTS RESERVED
©
LOPSI 2014-2016
Ovaj sajt je proizvod i isključivo vlasništvo LOPSI centra.
064 585 27 21
065 560 65 68

office@lopsi.rs